Митрополит црногорски Михаило дао је саопштење за јавност, које у цјелини достављамо у наставку.

* * *

Осуђујемо величање злочинца. Осуђујемо проглашавање онога који је чинио геноцид за светитеља. Није на ономе ко хоће да буде Црква Христова да велича крвнике, него да мири људе. Но не чини се то први пут, да бисмо се сад шокирали. Пракса „светосавске идеје“ стара је и добро уходана. Посебно нама Црногорцима од геноцида који је учињен 1918.

Стефан Немања је геноцидом истријебио Богумиле са својих простора, таквим мукама које су биле теже од смрти. Прогласили су га свецем. О тим српским „светитељима“ читајте Житије Богумила Монаха. Младић је само потомак Немањића. Да не помињемо епископе који су 30-их о Јеврејима и Хитлеру писали оно што су писали, па су канонизовани 2003. Поп Маца је клао жене по Пљевљима, а имена његових жртава стоје у нашем државном архиву. И он је канонизован 2005. Да не причамо о ратним злочинцима којима кипове подижу и уносе у црногорске манастире да им се клањају.

И онда, на треће јутро у нашем Пивском манастиру је хашки осуђеник постао великан и свети српски витез. Брже него иједна канонизација у историји Цркве. Види се да су се увјежбали. Бране се тиме да Црква моли за свакога. Тачно је. Али Црква моли за опроштај гријеха који је гријехом назван. Сребреница није оно што му се прашта, него оно на чему му захваљују. Да је та идеологија имала више војне силе, поновила би то исто, и на Косову, као што рече српска политичарка, и свугдје гдје би стигла. У Пиви се није молило за грешника. Гријех је проглашен врлином. Оно у Пиви није било опијело, него канонизација злочина.

Српски народ није геноцидан. Ниједан народ није геноцидан. Геноцидна је идеологија која се тим народом заклиње док га злоупотребљава. Њене највеће жртве, послије побијених, јесу обични људи српског имена којима је на душу натоварена туђа кривица. Али нека знају сви они који величају злочин, да би га поновили, да ће посљедице бити, јер је Ријеч Господња: „Тешко онима који зло зову добрим, а добро злим; који праве од мрака свјетлост, а од свјетлости мрак; који праве од горкога слатко, а од слаткога горко.” (Исаија 5, 20)

Тражимо од надлежних органа да примијене одредбе Кривичног законика и Резолуцију Скупштине о Сребреници. Наш одговор није мржња. Наш одговор је да ствари зовемо правим именом.

На Цетињу 30.8.2026.године                                             Архиепископ Цетињски и

                                                                                                          Митрополит Црногорски

                      M. P.                                                                                   † M I H A I L O  s.r.