Његово Блаженство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорски г.г. Михаило, са сарадницима и члановима Врховног савјета Црногорске православне цркве, примио је јуче у Владичанском двору на Цетињу госпођу Caroline Tissot, резидентну координаторку Уједињених нација за Црну Гору, и госпођу Anjet Lanting, савјетницу за људска права УН-а у Црној Гори. Посјета је дио круга разговора са вјерским лидерима у земљи, ради сагледавања различитих ставова о стању развоја, људских права и друштвене кохезије у друштву.

Госпођа Tissot, у својству представнице генералног секретара УН-а, води рад деветнаест агенција, фондова и програма Уједињених нација у Црној Гори, док госпођа Lanting, савјетница Канцеларије Високог комесара УН-а за људска права (OHCHR), прати стање људских права и основних слобода у нашој држави.

Госте је занимало стање развоја и људских права у Црној Гори — тема непосредно повезана са трећим стратешким стубом Оквира сарадње Уједињених нација и Владе Црне Горе за период 2023–2027. године, посвећеним друштвеној кохезији, владавини права и људским правима. Упоредо с тим, Оквир обухвата и стуб инклузивног економског развоја и заштите животне средине, као и стуб развоја људског капитала, смањења рањивости и друштвене инклузије.

Његово Блаженство упознало је госте са историјским утемељењем Црногорске православне цркве, која од апостолских времена до данас наставља континуитет црквеног живота на простору историјске Превалитане, Дукље и Зете. Истакнуто је да је ЦПЦ аутохтона, аутокефална и канонска насљедница историјске Црногорске православне цркве, укинуте неканонским окупаторским декретом 14. јула 1920. године, те да су црногорски народ и његова Црква, вјековима и заједно, градили слободу, независност и духовни идентитет државе Црне Горе.

У разговору је гошћама предочено да је стање у Црној Гори веома тешко, а положај Црногорске православне цркве крајње незавидан. За разлику од Српске православне цркве, са Црногорском православном црквом није потписан Темељни уговор истовјетне садржине као са осталим вјерским заједницама, премда уставно начело равноправности вјерских заједница из члана 14. став 2. Устава Црне Горе не допушта такав неравноправан однос. У држави се, мимо Устава и закона, прави вјештачка разлика између тзв. традиционалних цркава и осталих вјерских заједница, иако позитивни правни поредак Црне Горе такву категорију не познаје.

Указано је и на неједнак приступ ресурсима, супротан Протоколу број 12 уз Европску конвенцију о заштити људских права и основних слобода, који прописује општу забрану дискриминације. Ријеч је о нетранспарентном и дискриминаторном коришћењу дискреционих права приликом располагања буџетским средствима и додјеле парцела — на државном и локалном нивоу, као и од стране јавних предузећа — у корист Српске православне цркве, на штету ЦПЦ и других вјерских заједница.

Судски спорови, у којима Црногорска православна црква штити своја законска и уставна права, неоправдано се одуговлаче годинама и нијесу окончани ни у првом степену, због чега је Цркви онемогућено да своја права оствари и пред међународним судом док се домаћи поступци не заврше. Посебно је скренута пажња на медијску затвореност за дјеловање ЦПЦ — саопштења и реаговања наше Цркве углавном се не објављују, а једнак образац уочава се и код медија који се самоидентификују као процрногорски, који умјесто равноправног приступа навијачки третирају црквена питања. Правна средства која стоје на располагању Цркви крајње су спора и неефикасна.

У разговору је посебно истакнуто да је начело легалитета кључно не само са аспекта Цркве и поштовања канона, него и за остваривање људских права уопште. Уколико држава не покаже спремност да се црногорско православно питање ријеши у Црној Гори, на корист свих, и унутар институција система — на уставан и законит начин — отвара се простор и аргументација да се то питање почне рјешавати на улици, те да нерегуларне групе злоупотријебе оправдано незадовољство и фрустрацију Црногораца. Управо зато Црногорска православна црква досљедно инсистира на рјешавању кроз институционалне механизме, у духу владавине права и уставног поретка.

Његово Блаженство изразило је захвалност што су представнице Уједињених нација са пуном пажњом евидентирале све изнесене теме и показале отвореност да прихвате писана документа и чињеничну грађу коју им је Црногорска православна црква уручила. Гошће су истакле да су, управо ради што објективнијег сагледавања стварног стања, одлучиле обићи већину регистрованих вјерских заједница у Црној Гори, како би стекле уравнотежену слику.

На Цетињу,

Дана 16.априла 2026.године

Намјесништво за односе са јавношћу