Тотално расуло лажног синода Бојовићеве групе наставља се новим скандалима. Након покајања и напуштања првог лажног епископа Киријакоса, услиједио је нови скандал с избацивањем другог лажног епископа Јоаникија/Луке, док се трећи “епископ” Иван на свом Facebook профилу представља искључиво као украјински епископ у Црној Гори, без икаквих одговорности према Црној Гори и Црногорцима. Тиме ова гротескна прича о “спашавању Црногорске Православне Цркве” добија свој трагични епилог. Како је сијао раздор у Црногорској Православној Цркви, тако сад жање у својој приватној парацрквеној организацији.

Слика 1. Бојовићев „Синод” из 2023.године; Киријакос (сједи лијево), Иван (сједи десно)

Тиме се окончава процес осипања дружине лажног „митрополита” Бојана Бојовића о коме смо писали.. https://www.cpc.org.me/latinica/naslovna/izabrano/2988-joanikije-treci-i-potonji-put-medu-crnogorcima/

ПРВА ЛАЖНА ХИРОТОНИЈА: Доменико Канторе (Епископ Киријак)

Прва лажна и неславна хиротонија извршена је 12. новембра 2023. године над бившим италијанским римокатоличким свештеником Домеником Канторем, коме је “велики” Бојовић додијелио титулу “епископа” за Велику Грчку. Канторе се у Италији јавно покајао због своје хомосексуалне прошлости, а затим и на Лучиндан, 31. октобра 2024. године изразио покајање због прихватања лажне хиротоније од стране Бојовића.

Након хиротонисања, Канторе је брзо схватио да је направио озбиљну грешку. Италијанске власти никада га нијесу признале као представника Црногорске Православне Цркве, а Римокатоличка Црква га је расчинила због прихватања ове лажне хиротоније. Бојовић је брзоплето додијелио епископски чин човјеку којег је видио свега три пута у животу, што говори о његовој неодговорности према црквеном устројству.

Слика 2. Киријакос добија Декрет од Бојовића, злоупотребљавајући оригинални печат и суви жиг Црногорске православне цркве, што је предмет посебне Кривичне пијаве.

Канторе је са Бојовићем издржао само 354 дана, углавном радећи на даљину, прије него што је јавно раскинуо везе са лажним Синодом. У свом покајничком писму Канторе је признао да је морао платити 500 еура за примање лажног епископског рукоположења, што је класичан примјер симоније (куповине црквених звања). Описао је Бојовића као диктатора који не жели дијалог и који је повезан са опасним масонским и окултним организацијама.

Након Канториовог јавног одрицања, Бојовић се није ни огласио, већ га је тихо уклонио са листе чланова свог лажног Синода, надајући се да ће цијела ствар проћи незапажено.

Више информација о Канториовом покајању може се наћи на званичном сајту Црногорске Православне Цркве: https://www.cpc.org.me/latinica/naslovna/izabrano/2803-pokajao-se-clan-bojanovog-laznog-sinoda/

ДРУГА ЛАЖНА ХИРОТОНИЈА: Иван Олешчук (Епископ дукљански)

Друга лажна хиротонија догодила се 13. новембра 2023. године над бившим украјинским мирским свештеником (што значи да је ожењен) наводног имена Иван, а презимена Олешчук, који је као избјеглица стигао у Црну Гору. Иако формално још увијек носи титулу Бојовићевог “епископа дукљанског”, Олешчук се на друштвеним мрежама представља искључиво као украјински свештеник који служи само за Украјинце, користећи украјинску заставу и назив “Украјинско Православље у Црној Гори” на свом профилу, без икакве референце на Црногорску Православну Цркву или одговорности према Црној Гори и Црногорцима.

Индикативно је да Олешчук није члан канонске Украјинске Православне Цркве, нити има благослов од исте за своју дјелатност у Црној Гори. Његов националистички приступ служби, који искључује локално становништво, у директној је супротности са основном мисијом православног епископа који би требао служити свим вјерницима на својој територији. Ово јасно показује да Олешчук користи Бојовићеву организацију само као параван за своје дјеловање међу украјинском дијаспором.

СЛИКА 3: Фејзбук профил “Епископ Дуклянський Іван” (Украјинско Православље у Црној Гори)

Иако је Олешчук и даље формално везан за Бојовићеву организацију, чини се да то чини само из личних интереса и страха од повратка у ратом захваћену Украјину. Његов случај показује како Бојовић злоупотребљава тешку ситуацију избјеглица да би проширио свој лажни утицај, не марећи за стварне потребе вјерника и аутентично црквено јединство, нити сестринске односе са Украјинском православном црквом, без чијег благослова “хиротонише” њихове клирике.

ТРЕЋА ЛАЖНА ХИРОТОНИЈА: Јован Козмин Барза (Епископ Лука Превалитански)

Најскандалознија од свих лажних хиротонија догодила се 5. августа 2024. године у Румунији, када је Бојовић “хиротонисао” расчињеног румунског свештеника Јована Козмина Барзу. Хиротонија је обављена у дворишту приватне “цркве” и центра за сумњива “исцјељења”, који служи за узимање новца од болесних и очајних људи.

Слика 4. Јоаникије Барза Извор: https://www.gorjeanul.ro/episcopul-barza-de-la-targu-jiu-dat-afara-si-din-vicariatul-mitropoliei-ortodoxe-muntenegru-din-romania/

Барза има изузетно проблематичну прошлост – био је ожењен и судски је осуђиван због физичког насиља над супругом, што је довело до развода брака. Румунска Православна Црква га је расчинила због више прекршаја, укључујући одступање од православне вјере и учешће у езотеријским емисијама са магијама и гатарама. Након расчињења 2020. године, придружио се неканонској групацији у Румунији гдје је “замонашен” под именом Јоаникије.

Бојовић је, плашећи се реакције црногорске јавности на име “Јоаникије” (које подсјећа на митрополита Јоаникија I Липовца и Јоаникија II Мићовића), самовољно промијенио Барзино монашко име у “Лука”, што представља додатно кршење црквених канона.

Након хиротонисања, Барза је именован за “викарног епископа превалитанског”, што је требало да евоцира древну хришћанску традицију Превалитане на територији данашње Црне Горе. Међутим, ова веза са Бојовићем трајала је свега 88 дана! Већ 1. новембра 2024. године, кулминирао је сукоб унутар румунског огранка Бојовићеве групе.

Бојовић и лажни румунски Викаријат су закључили да је Барза наставио са преварама и након што му је пружена “друга шанса”. У званичном документу о искључењу, тзв. Викаријат Православне митрополије Црногорске у Румунији наводи: “Разумијемо да нисте ништа научили из своје (контроверзне) прошлости, а многе одлуке и понашање које сте показали према нама идентични су разлозима које је навела Православна митрополија Олтеније унутар Румунске православне цркве када вам је примијењена казна деградације.”

Викаријат је такође изразио жаљење због погрешне процјене: “Жалимо због чињенице да смо у вашем случају направили велику грешку подржавши вас да постанете ‘викарни епископ’ без предвиђања лукавог интереса који сте имали за уздизање. Коначно смо успјели открити ваше право лице.”

Након искључења, Барза је наставио да користи лажну епископску титулу, даље варајући румунски народ и компромитујући углед православља у тој земљи.

Документ о искључењу Барзе из тзв. Викаријата може се виђети на: https://gorjeanul.ro/wp-content/uploads/2024/11/NOT-75NV24-BARZA-2.jpg

СЛИКА 5: Факсимил документа о искључењу Јоаникија/Луке Барзе из тзв. Викаријата Православне митрополије Црногорске у Румунији

САРАДНИЦИ СУМЊИВОГ МОРАЛА

Око Бојовића и његових лажних епископа окупио се низ особа сумњивог морала и прошлости. Посебно је проблематичан случај Габријела Теодосија Влада, који је био Бојовићев “свештеник” и Барзин секретар у Румунији. Влад је ухваћен у покушају сексуалног искоришћавања малољетника на жељезничкој станици. Приликом бјекства аутомобилом, двоје људи је повријеђено кад их је возило ударило и подигло на хаубу.

Video снимак инцидента у којем је учествовао Габријел Теодосије Влад може се видјети на: www.youtube.com/watch?v=K62SzvUOzHo

Поред овог тешког прекршаја, Влад је виђен како краде по продавницама одјевен у свештеничку мантију. Раније је водио грађевинску фирму преко које је такође варао људе. Овакав избор сарадника додатно говори о Бојовићевом мањку расуђивања и непоштовању основних моралних принципа.

ПРОПАЛО ОБЕЋАЊЕ О ТОМОСУ

За све ове анонимусе, и бјелосвјетске ликове, које је Бојовић окупио и кроз све ове скандале, постаје јасно зашто је Бојовићево обећање о спашавању Црногорске Православне Цркве, а посебно скарадно обећање о брзом добијању томоса (званичног признања) од Цариградске Патријаршије остало само празна и готово гротексна ријеч. Својим дјеловањем нарушава сестринске односе са Румунском, Бугарском и Украјинском црквом постављајући епископе на тлу тих помијесних црква, без њиховог благослова и знања. Ниједна озбиљна црква не би разматрала признавање организације чији вођа руши каконско јединство своје цркве, и олако поставља и смјењује епископе, прихвата особе проблематичне прошлости и повезује се са појединцима који су умијешани у озбиљне моралне и кривичне прекршаје.

За само годину дана, сва три лажна епископа које је Бојовић поставио или су га напустили или су били избачени, а његови “викаријати” у Италији и Румунији доживјели су потпуни крах. Ово показује фундаменталну нестабилност и неозбиљност његове организације, која је све даље од било каквог званичног признања.

Понашање Бојана Бојовића наноси озбиљну штету угледу Црногорске Православне Цркве и православља уопште, а његово дјеловање постаје све више изоловано и маргинализовано у Црној Гори.

На Цетињу 31.8.2025.године

Надлештво за односе са јавношћу Црногорске Православне Цркве