Архиепископ цетињски и митрополит црногорски Михаило упутио је отворено писмо амбасадору Европске уније и амбасадорима земаља Квинте, постављајући суштинско питање: „Ко је у Европској унији промијенио политику да се рокови и чланство стављају изнад европских вриједности?”, а писмо у наставку објављујемо у цјелини.

Ваше екселенције,

Црногорски народ и вјерници Црногорске православне цркве осјећају се изневјерено односом Европске уније према ономе што се догађа у Црној Гори. Годинама смо слушали да прво морамо изградити државу једнаких грађана, па тек онда постати чланица Европске уније. Данас се говори прије свега о роковима и затварању поглавља. Ко је у Европској унији одлучио да брзина проширења буде важнија од слободе вјероисповијести, једнакости пред законом и поштовања идентитета народа који у тој држави живи?

Историјски ревизионизам и релативизација ратних злочина пролазе без политичке цијене, а отворено оспоравање црногорског националног идентитета и неједнак третман наше Цркве не спречавају да одговорни у актуелној власти за такву политику буду прихваћени као европски партнери. За нас то није пут у Европу, него награда за одустајање од њених вриједности.

У апелу који смо амбасадама упутили у јулу 2025. изложили смо конкретне примјере неравноправног положаја Црногорске православне цркве. Наши захтјеви за земљиште и изградњу вјерских објеката остају без дјелотворног одговора; раније отворена могућност да добијемо парцелу за храм заустављена је одлуком државне власти. Уговор који би уредио односе државе и наше Цркве и даље се не закључује. Тражимо да јавна средства и имовина буду доступни вјерским заједницама по једнаким и јасним критеријумима. Данас такву једнакост не видимо.

Европска комисија у Извјештају о Црној Гори за 2025. годину наводи да се слобода вјере углавном поштује. Питамо: јесу ли у ту оцјену ушле наше представке, одлуке о земљишту, неодговорени захтјеви и дугогодишње одбијање да се с нама уреде односи као с другим вјерским заједницама? Ако нијесу, како та оцјена може бити потпуна?

Европски парламент је у својој резолуцији о Црној Гори из 2025. упозорио на политички ревизионизам и осудио величање ратних злочинаца. Зато још теже разумијемо ћутање пред онима који поричу црногорски идентитет и релативизују злочине, а истовремено добијају политичко признање кроз европски процес. Европска унија не смије једном руком осуђивати такву политику, а другом јој отварати врата партнерства без јасних услова.

Зато међу Црногорцима слаби не само ентузијазам већ и отворена подршка чланству. Какву нам сигурност може дати чланство ако у Унију уђемо без једнаких вјерских права, без заштите од дискриминације и без одговора на негирање нашег идентитета? Обећање да ће се та питања ријешити послије пријема више не улива повјерење.

Позивамо Европску комисију, Делегацију Европске уније и амбасаде земаља Квинте да јавно кажу да ли су равноправност вјерских заједница, заштита црногорског идентитета и супротстављање историјском ревизионизму стварни услови европског пута Црне Горе. Тражимо да се наши документовани наводи испитају у оквиру поглавља 23, да надлежни органи образложе поступање према нашој Цркви и да нас примите на разговор. Потребан нам је јасан одговор, а не још један израз начелне подршке европским вриједностима.

Европа којој смо вјеровали почиње од права свакога човјека. Ако та права за нас могу да сачекају, онда нас питате да вјерујемо у чланство у којем ћемо остати грађани другог реда.

На Цетињу, 29. септембра 2026. године

Архиепископ цетињски и митрополит црногорски
Михаило