У тишини прве раmazanske вечери, у амбијенту Музеја и сахат-куле Салема Шеховића у Вукељићима, одржан је ифтар који је окупио личности различитих вјера, нација и свјетоназора. Домаћин сусрета био је Салем Шеховић, а међу гостима су се нашли Митрополит црногорски и приморски г. Михаило, фра Мирко Мајдандžić, Миро Лазовић, проф. Рифат Шкријељ, амбасадори Мирза Хајрић и Едхем Пашић, Шабан Трстена, Имер Кадријовски, Градимир Гојер те академици Ненад Чанак, Ибрахим Жуђеловић и Златко Булић.

Бројне телевизијске куће пратиле су овај историјски сусрет. Митрополиту Михаилу и академику Ненаду Чанку уручена су признања Музеја и сахат-куле, а Шабан Трстена поклонио је своје олимпијске медаље музејској соби спорта.

Ова вечер није била само почетак рамазана — била је подсјетник да заједништво није прошлост, него избор.

Читаоцима преносимо текст у цјелини.

ТЕКСТ У ПРИЛОГУ

Михаило, фра Мирко, Лазовић и Чанак на ифтару код дервиша Салема: Порука јача од под‌јела

---

Домаћин сусрета био је Салем Шеховић, а на ифтар су стигле личности које ријетко видимо заједно за истим столом: Митрополит Михаило, фра Мирко Мајданџић, Миро Лазовић, Рифат Шкријељ, бивши дипломата Мирза Хајрић и Едхем Пашић, затим Шабан Трстена, Имер Кадријовски, Градимир Гојер, академици Ненад Чанак, Ибрахим Жуђеловић и Златко Булић.

Присуство бројних телевизијских кућа свједочило је да је ријеч о догађају који надилази протокол и прелази у хисторију — не због политичких порука, него због њихове одсутности.

Вече дијалога, а не монолога

У времену када јавним простором доминирају национализам, популизам и говор мржње, Вукељићи су вечерас понудили другачији наратив: људи се могу сусрести без потребе да једни друге убјеђују, довољно је да се чују.

Ифтар није био тек вјерски обред, него простор сусрета савјести. Митрополит и фратар уз муслиманске домаћине, интелектуалци уз спортисте, дипломате уз умјетнике — слика какву друштво ријетко види, али какву дубоко треба.

Симболика која остаје

Током вечери додијељена су признања Митрополиту Михаилу и академику Ненаду Чанку, као знак захвалности за допринос дијалогу и међусобном разумијевању. Посебан тренутак обиљежио је Шабан Трстена, који је своје олимпијске медаље поклонио музејској соби спорта — гест којим је лични успјех претворен у заједничко насљеђе.

Порука наде

Овакви сусрети не рјешавају политичке кризе нити бришу разлике. Али чине нешто можда важније — подсјећају да разлике не морају водити сукобу.

У земљи у којој се често гласније чују увреде него аргументи, ифтар у Вукељићима показао је да је могуће окупити људе без етикета и без страха. Да Босна и Херцеговина није само простор конфликта, него и простор сусрета.

Можда управо зато ова вечер није била само почетак рамазана. Била је подсјетник да заједништво није прошлост — него избор.

Извор: Радиосарајево.ба