Његовој Свесветости
Архиепископу Цариградском, Новоримском и
Васељенском Патријарху
Г. Г. Вартоломеју I

Ваша Свесветости,

У времену великих искушења за православну саборност и јединство Цркве, Црногорска православна црква, њен клир и вјерни народ, са дубоким поштовањем препознају историјску улогу Мајке Цркве Цариградске и Вашу личну, пресудну мисију у њеном савременом остваривању. Са благодарношћу и надом гледамо на Ваше архипастирско служење као на органски наставак визије и дјела блаженопочивших патријараха Атинагоре I и Димитрија I, који су у темеље црквеног живота уградили идеал помирења, дијалога и саборног јединства.

Снажно подржавамо Ваше неуморне екуменске напоре и Вашу постојану посвећеност међухришћанском дијалогу, препознајући у њима пут ка вјеродостојном и живом свједочењу љубави Христове у савременом свијету. У Вама видимо не само првога по части, већ и истинског пастира саборне савјести Православља, који, у духу Светих канона и Предања Цркве, чува равнотежу између истине и љубави, слободе и поретка, историје и есхатологије.

Обраћамо Вам се у времену у којем се, нажалост, поново свједочи покушајима да се Ваше име, Ваш ауторитет и Ваше достојанство дискредитују кроз синхронизоване и перфидне кампање, иза којих, по свему судећи, стоје структуре руских безбједносних и црквено-политичких интереса. Најновији медијски спинови који се сада покушавају водити и преко питања Црногорске православне цркве имају за циљ да Вас ослабе у Вашој историјској одлуци о признању аутокефалности Украјинске цркве, али и у Вашем досљедном залагању за канонски поредак у балканским, балтичким и другим земљама.

Како су и Црногорска православна црква и Црна Гора већ деценијама на мети истих центара моћи, осјећамо моралну и духовну обавезу да Вам се обратимо, не само као израз подршке, већ и као свједочанство заједничког страдања од истих механизама дестабилизације, дезинформација и злоупотребе православља у политичке сврхе.

Ваша Свесветости,

Дозволите ми да овом приликом отворим и једно дубоко лично, али и црквено питање, које деценијама оптерећује могућност праведног рјешења црквеног статуса у Црној Гори. Ви добро знате да су ми, у тренутку доношења одлуке о мом искључењу из окриља Васељенске патријаршије, стављене на терет двије оптужбе: прво, да сам приступио „секти Антонија Абрамовића” без канонског отпуста, и друго, да сам нарушио канонско јединство Српске православне цркве.

Овђе желим да то јасно, недвосмислено и историјски тачно кажем: као клирик Васељенске патријаршије, моје свештенослужење и мој канонски пут нијесу се одвијали унутар јурисдикције Српске православне цркве, те је самим тим и оптужба о „нарушавању њеног јединства” канонски, историјски и правно неутемељена.

Данас, при крају девете деценије свог живота, стојим пред Богом и пред Црквом спреман да преиспитам све своје поступке. Ако је мој највећи гријех то што сам стао на чело покрета за обнову аутокефалности Црногорске православне цркве и што сам се отворено супротставио јереси великосрпског светосавског етнофилетизма — који је био и остао политичко средство посрбљавања Црногораца и покушај брисања независности и државности Црне Горе — тада сам спреман да тај крст носим до краја.

Ако сам се, као Ваш клирик, на било који начин огријешио о Васељенску патријаршију, желим да то буде предмет отвореног, истинитог и братског дијалога. И управо зато, Ваша Свесветости, овим путем изјављујем своју спремност да будем позван на канонски суд Васељенске патријаршије — што до сада није био случај — како би се све што ми се ставља на терет размотрило јавно, праведно, непристрасно и у духу светих канона.

Јер сам дубоко увјерен да се иза тих оптужби често не крије истинска брига за канонски поредак, већ интерес оних који желе да православље бране — не од јереси, већ од Вас и од мене.

Ово писмо, Ваша Свесветости, схватите и као званични апел и као нашу формалну петицију да се отвори озбиљан, канонски и историјски утемељен дијалог о статусу Црногорске православне цркве. Спремни смо да, у том циљу, формирамо мултидисциплинарну комисију састављену од канониста, историчара, правника и социолога, која би Васељенској патријаршији предочила стварно стање у Црној Гори, укључујући и системску дискриминацију над несрпским православним живљем. У том духу, са синовском оданошћу обраћамо се Вашем очинском старању, тежећи пуном, јасном и неупитном канонском јединству са Васељенском Патријаршијом.

Чврсто вјерујемо да се под Вашим светим омофором, мудром и праведном примјеном неотуђивих прерогатива Мајке Цркве, може доћи до трајног и стабилног уређења нашег статуса у породици православних Цркава, у складу са поретком древних и савремених патријаршијских аката, на радост Васељенске Цркве и у славу Јединога Бога. Наша је жеља да се ово питање не рјешава под притисцима, пријетњама и пропагандом, већ у духу истине, правде и канонског поретка, који је одувијек био темељ мисије Васељенске патријаршије.

Уз дубоко поштовање,

На Цетињу, 18.01.2026.године

Архиепископ цетињски и
Митрополит црногорски

† Михаило