Поводом Јавног позива Министарства европских послова од 19. новембра 2025. године, којим су органи, организације, удружења и појединци позвани да се укључе у почетну фазу припреме ревидираног Програма приступања Црне Горе Европској унији, објављујемо Писмо Његовог Високопреосвештенства Архиепископа цетињског и Митрополита црногорског г. г. Михаила, у цјелости.

* * *

МИНИСТАРСТВО ЕВРОПСКИХ ПОСЛОВА ЦРНЕ ГОРЕ

Поштовани,

Обраћамо Вам се поводом јавног позива Министарства европских послова којим су удружења и грађани позвани да учествују у припреми ревидираног Програма приступања Црне Горе Европској унији, са посебним освртом на питање равноправности вјерских заједница и положај Црногорске православне цркве, те примјену ЕУ Guidelines on the Promotion and Protection of Freedom of Religion or Belief , које је Савјет Европске уније усвојио на сједници министара спољних послова у Луксембургу 24. јуна 2013. године.

Иако је Црногорска православна црква историјска и домицилна вјерска заједница, њени вјерници и грађани који је подржавају годинама су лишени основних вјерских и грађанских права. Ова дискриминација огледа се кроз правну несигурност и неравноправан положај, селективност у поступању и неједнак правни и финансијски третман, те континуирану повреду европских вриједности и стандарда из Поглавља 23.

Свети Архијерејски Синод Црногорске православне цркве на свом редовном Лучинданском засједању, донио је Одлуку о покретању иницијативе за закључење Уговора о регулисању питања од заједничког интереса између Црногорске православне цркве и Владе Црне Горе. Тим поводом предсједнику Владе господину Милојку Спајићу упућено је званично писмо са Приједлогом текста Уговора, који предвиђа закључење уговора у истовјетном садржају као и са другим вјерским заједницама, посебно у дијелу који се односи на преамбулу и потврду историјског континуитета Црногорске православне цркве, затим на право коришћења православних храмова изграђених прије 1918. године, као и на питање реституције црквене имовине и друга питања од значаја за равноправан положај Црногорске православне цркве и пуну афирмацију њених вјерских права и слобода у Црној Гори.

Међутим, ово није нова иницијатива. Црногорска православна црква na закључење уговора чека годинама, јер је већ у периоду 2022-2023. године водила разговоре са представницима Владе Дритана Абазовића, који су у више наврата обећавали да ће ЦПЦ добити једнак третман као и друге вјерске заједнице и да ће Уговор бити закључен у разумном року. Упркос тим конкретним обећањима, више од двије године касније Уговор није закључен, чиме се ЦПЦ и даље налази у положају неравноправности у односу на остале вјерске заједнице.

Ова чињеница недвосмислено потврђује образац систематске и континуиране институционалне дискриминације који се протеже кроз више влада, без обзира на њихов политички предзнак. Свети Синод очекује да Влада, у духу уставне обавезе о пуној равноправности вјерских заједница, приступи овом питању одговорно и у интересу заједничког добра друштва.

Правни основ за укључивање овог питања у преговарачки оквир ЕУ произилази из више извора. Члан 17 Уговора о функционисању Европске уније јасно гарантује дијалог Уније са свим вјерским заједницама, без обзира на то како их локални органи третирају. Црногорска православна црква има потпуно право да буде укључена у овај дијалог. Истовремено, иако ЕУ мора поштовати статус вјерских заједница према националном закону, она не смије прихватити дискриминаторни третман било које вјерске заједнице. Ако држава фаворизује једну цркву у погледу финансирања, образовања или додјеле грађевинских локација, то је у директној супротности са принципима слободе вјероисповијести и одредбама члана 17 ТФЕУ.

Европска конвенција о људским правима пружа додатни правни оквир за заштиту права Црногорске православне цркве. Члан 9 Конвенције гарантује слободу вјероисповијести, укључујући право на манифестовање вјере појединачно или у заједници с другима, јавно или приватно, кроз богослужење, поучавање, праксу и обреде. Члан 14 Конвенције забрањује дискриминацију у уживању права и слобода гарантованих Конвенцијом, док Члан 1 Протокола бр. 12 уз Европску конвенцију прописује општу забрану дискриминације која се односи на свако право законом предвиђено, чиме се заштита проширује и на она права која произилазе из дискреционих овлашћења државе. Европски суд за људска права је у низу пресуда утврдио да различито поступање према вјерским заједницама у сличним ситуацијама представља дискриминацију.

Посебно значајна за положај Црногорске православне цркве јесте пресуда Европског суда за људска права у предмету Савез цркава „Ријеч Живота” и други против Хрватске (представка бр. 7798/08, пресуда од 9. децембра 2010. године). У овој пресуди Суд је установио да, иако члан 14 у вези са чланом 9 Конвенције не обавезује државе да осигурају правне ефекте вјерским браковима или да обезбиједе вјерску наставу у државним школама, једном када држава одлучи да пружи такве привилегије одређеним вјерским заједницама, такве привилегије спадају у оквир члана 9, па се забрањује дискриминација у уживању тих привилегија на основу вјерске припадности. Суд је посебно нагласио да држава која је закључила уговоре са одређеним вјерским заједницама и на тај начин им дала посебан статус, мора обезбиједити да критеријуми за добијање тог посебног статуса буду примијењени на недискриминаторан начин. Управо овај принцип је прекршен у случају Црногорске православне цркве – док су друге вјерске заједнице добиле земљиште, финансијска средства и могућност изградње вјерских објеката, Црногорској православној цркви је то систематски ускраћивано, без објективног и разумног оправдања.

Сматрамо да равноправан и недискриминаторан третман свих вјерских заједница представља саставни дио европских стандарда у области темељних права, те да актуални преговарачки процес пружа важну прилику да се ово питање јасно адресира у дијалогу између Европске уније и Црне Горе. Позивамо Европску унију да, у складу са својом политиком проширења и принципима владавине права, укључи статус Црногорске православне цркве као експлицитно мјерило за затварање Поглавља 23, које се односи на правосуђе и темељна права, као и Поглавља 24, које се односи на правду, слободу и безбједност.

Увјерени смо да постоји институционална, вриједносна, законска и политичка обавеза Европске уније да помогне Црној Гори, Црногорској православној цркви и њеним грађанима да ријеше ово питање. Љубазно Вас молимо да узмете у разматрање достављени нон-папер који се налази у прилогу овог обраћања, те да – у мјери у којој је то могуће у оквиру Ваших надлежности – укључите питање равноправности вјерских заједница, укључујући Црногорску православну цркву, у редовне извјештаје о стању темељних права и владавине права у Црној Гори, као и у дискусије и препоруке везане за привремена мјерила и затварање поглавља 23 и 24.

Кључна теза коју заступамо гласи: Црна Гора не може затворити Поглавље 23 док Црногорска православна црква не оствари пуну правну и институционалну равноправност, у складу са Уставом и европским стандардима људских права.

Стојимо на располагању за додатна појашњења, достављање пратеће документације и евентуални састанак на којем бисмо детаљније представили налазе и препоруке из приложеног нон-папера.

С поштовањем,

На Цетињу 30.11.2025.године

                                                                                                 Архиепископ Цетињски и

Митрополит Црногорски

                                                                                                            Михаило +