Одржан је наставак редовне годишње сједнице Светог Архијерејског Синода Црногорске православне цркве, у проширеном саставу, на којој је разматрано више питања од значаја за живот Цркве. Посебна пажња посвећена је иницијативама које се већ годинама покрећу међу вјерницима Црногорске православне цркве и појединим удружењима грађана, а тичу се могућности промјене календара и рјешавања тзв. „календар­ског питања”.

Свети Синод је истакао да је ово питање важно не само у литургијском и црквеноправном смислу, већ и као питање од значаја за очување црногорског духовног и културног идентитета. Подсјећа се да је Црногорски збор 1804. године јасно посвједочио црквено поријекло нашег предања ријечима: „Ми нијесмо примили вјеру од Руса, него од Грка.” Истакнуто је и да чињеница да се у православном свијету Божић слави у два различита календарска дана – једни 25. децембра, а други 7. јануара – изазива неразумијевање, подсмијех и саблазан код дијела лаичке јавности, те да је због тога потребно ово питање разматрати са дужном озбиљношћу, смиреношћу и у духу саборности. У том смислу, Синод је закључио да је нужно покренути ширу јавну и црквену расправу, уз свеобухватну едукацију вјерника о сложености теолошких и литургијских аспеката овог питања, како би се оно разматрало у духу мира, саборности и јединства, имајући у виду очување литургијског заједништва са Васељенском Патријаршијом и оним помјесним православним црквама које примјењују нови стил. Одлука о евентуалној промјени календара биће донијета онда када се за то стекну сви пасторални, литургијски и духовни услови.

Расчињеном епископу, монаху Борису (Бојану Бојовићу) одузима се звање монаха, право ношења монашког имена и мантије. Наведена казна се изриче због тешких прекршаја против Црногорске православне цркве, непоштовања канона и црквеног устројства, оснивања сопствене парасинагоге, лажног представљања и стицања материјалних средстава и добара преваром, као и због вандалског скрнављења гробнице и земних остатака Благочестивог Митрополита Антонија (Абрамовића), чиме је изазвана општа саблазан.

Синод је такође разматрао и питање свештеника који су, слиједећи нецрквени пут Бојана Бојовића, напустили канонско јединство Црногорске православне цркве. Будући да се ни након двије године нијесу покајили, нити су прихватили више пута упућене позиве Цркве на повратак, донијета је сљедећа одлука: свештеницима под ранијом забраном свештенодејства, протојерејима-ставрофорима Милутину Цвијићу и Драгану Павловићу, те јерејима Неђељку Фуртули, Миломиру Михајловићу, Стефану Марковићу и Илији Вујовићу, одузимају се право ношења напрсног крста, као и сва претходно додијељена црквена одликовања, права и почасти. Поменути свештеници се лишавају свештеничког чина и враћају у ред лаика.

Даје се на знање да се исти не могу примати у храмове Црногорске православне цркве ради вршења било каквих богослужбених радњи, нити се са њима може саслуживати. Сва крштења, вјенчања, рукоположења и други обреди које је ова група вршила од 3. септембра 2023. године до данас, као и сви будући обреди, сматрају се неблагодатним и ништавним и не могу бити признати од стране Црногорске православне цркве. Оне који су из незнања или заблуде приступили тим радњама Црква позива на покајање и повратак у јединство.

Сједници су, поред архијереја чланова Синода: Архиепископа Цетињског и Митрополита Црногорског † Михаила, Архиепископа Котор­ско–Приморског и Министра Спољних Послова ЦПЦ † Симеона и Титуларног Епископа Острошко–Никшићког и Епископа Аргентинског † Горазда, присуствовали и протојереј Лав Лајовић, секретар Синода, протојереј-ставрофор Иван Пајовић, јереј Стево Машановић, јереј Игор Белкин, протођакон Небојша Алексић, предсједници црквених одбора за Даниловград и Подгорицу, Весељко Поповић и Милорад Вукотић. Одлуке Светог Архијерејског Синода су коначне и обавезујуће, и имају пуну канонску и правну снагу у оквиру Црногорске православне цркве, као и пред надлежним државним органима.

У миру Господњем,

Цетиње, дана 8.11.2025.

Намјесништво за односе са јавношћу