Црногорска православна црква са дубоком забринутошћу и моралном одговорношћу упозорава црногорску јавност на опасно нарастање говора мржње, насиља, прогона неистомишљеника, као и нападе на припаднике других вјера и народа у Црној Гори. Ово што посљедњих година гледамо није спонтани друштвени поремећај, већ резултат дугогодишњег сијања мржње и идеолошког тровања друштва од стране оних који Црну Гору не подносе ни као државу, ни као заједницу слободних и равноправних људи.

У језику оних који се данас представљају као чувари „вјековне традиције“, а заправо служе туђим политичко-црквеним пројектима, израз „Турчин“ не значи припадника једне нације или вјере, него „непријатеља кога треба истријебити“. У таквом говору предњаче попови, филозофи и учитељи псеудомитологије косовског завјета, који су деценијама систематски учили наш народ да мрзи своје комшије, рођаке, суграђане и браћу с којима Црна Гора дијели простор, историју и живот.

Напади на турске привреднике, уништавање њихове имовине, угрожавање њихова мира и безбједности представљају срамоту за институције Црне Горе. Али морамо јасно казати: то нијесу д‌јела Црногораца, то нијесу д‌јела православних људи који имају Христа у срцу. То су д‌јела оних који раде против Црне Горе, против њеног уставног поретка, против њене мултиетничке, грађанске и слободарске природе.

Они који данас нападају Турке на улицама Подгорице желе да посвађају Црну Гору са њеним сусједима, партнерима и пријатељима са којима градимо односе повјерења и сарадње деценијама. Тиме желе да ослабе Црну Гору, да је изнутра подијеле и учине рањивом. Сјећамо се сви ријечи Јоаникија, када је јавно казао да су Црногорци били „лакоми на сјечење турских глава“ и да је „то негд‌је и данас присутно у нама“. Такве изјаве нијесу слу;ајне као ни ова кампања против странац у Црној Гори , која је кренула прије ове хистерије.

Данас, Црногорска православна црква потврђује управо то насљеђе:
Наша борба никада није била да другога понизимо,
него да слободу одбранимо. Као што је и чавала образ Црној Гори 25 година, поклањајући се сјенима жртава геноцида у Сребреници.

Ми се солидаришемо са сваким човјеком над којим се шири страх и пријетња.
Солидаришемо се са нашим суграђанима из Турске, Босне и Херцеговине, Албаније, Азербејџана и других земаља, који живе, раде или улажу у Црној Гори.
Мржња према њима уперена је, прије свега, против Црне Горе саме. Она није наша традиција. Није ни наша историја. Ово су опасан политички пројекат који се остварује континуираним д‌јеловањем и позивима на мржњу и на повратак у најмрачније обрасце под‌јела, које су обиљежиле све вјекове. Јер борба за савремну Црну Гору траје вјерковима, а увјек ју је пратила домаћих издајника и колаборациониста, која је жељела да нас врати у мрак и сукобе, да би нама владала.

Јер у њиховом говору мржње и Црногорска православна црква је „Турчин“,
колико и сви други који нијесу дио њиховог племенског црногорског култа. Данас су Турци на тапету, сјутра ћемо би ми, јер и ми смо „Турци“, овима који изврћу нашу вјеру православну и Горски Вијенац као основ за истребљење неистмишљека.

Подсјећамо на темеље наше православне вјере онима који тако мисле, и мисле да су велики православци зато што учествују у овом прогону муслимана:

Бог је створио сваког човјека по Свом лику и подобију.
Ко понизи човјека – понизио је Бога.
Ко шири мржњу – удаљује се од Христа.
Ко ћути пред неправдом – учествује у њој.

Позивамо:

Институције Црне Горе да хитно и досљедно заштите угрожене, не само у Подгорици, него и на Цетињу и у свим осталим градовима које су мете ове деструкције.
Тужилаштво и полицију да реагују без одлагања.
Грађане да не подлијежу манипулацијама и лажним „бранитељима вјере“ који вјере немају.
Све вјерске заједнице и друштвене актере да јавно стану у заштиту мира, достојанства и братства.

Црна Гора је земља чојства и јунаштва.
Земља слободе.
Земља у којој се не пита како се ко зове, него какав човјек јесте.

Нека у нашим срцима буде мјеста за сваког човјека добре воље, а да се казне починиоци злочина и сачува безбједност Црне Горе.

Цетиње, 29. октобра, љета Господњег 2025.

Архиепископ цетињски и Митрополит црногорски

† Михаило